О књизи: 2013 / Не тако давно, четрдесетих година прошлог века, у животу руског народа, песме, легенде и бајке су биле природна нужност, део народног живота, са свим својим националним карактеристикама, изражена је боље него било где у бајци, а одредбе ове филозофије, које су некада звучале једноставно и јасно, често нису. допре до нас бајковита поезија била природна нужност целокупног свакодневног и моралног начина живота. Бајка је настала сама од себе, посебно у условима изнуђеног нерада. Сећам се током школских година, када сам током распуста дошао да посетим своју баку Анисију (са мамине стране), која је живела у Волоколамском региону, ми смо се, посебно зими, наизменично окупљали у различитим кућама и чак организовали јединствену бајку -приповедање турнира, као да су одећа и храна или свакодневна или свечана. Бајка делимично гаси неизоставну жеђ народа за лепотом. Њиме се остварује самопрочишћење народног духа – стално и рутински се усавршавају и јачају моралност и народна филозофија У породици већ над главом бебе лебди бајка. У почетку дете чује бајке од баке и деде, од мајке и оца, затим их чује, како кажу, професионално изведене, а једног дана почиње да их прича и сам Михаил Лепјошкин (Бер). враћамо се данас овом невероватном народном жанру. Приповетке које пише су веома потребне и корисне Приче које су уврштене у ову збирку су занимљиве, поучне и актуелне, посебно данас. Дечја перцепција још није спремна за значај, а Берове бајке су и за одрасле и за децу. Свакодневна и идеолошка аутентичност, детаљи у комбинацији са невероватним догађајима изазивају посебан емотивни ефекат. Русија је жива, желим ти креативни успех, Бер, и пиши још бајки за нас, сада живе, и за наше потомке. Са луком јереј словенски Родобор (Борута).